Otrovne biljke u našim domovima: Vodič za roditelje i vlasnike kućnih ljubimaca

Kada deca počnu da hodaju, prva reakcija roditelja je da se sklone svi predmeti koji predstavljaju potencijalnu opasnost. Hemikalije u kupatilu, šiljati predmeti, staklene posude i slične opasnosti brzo se uklanjaju iz doma. Međutim, postoji jedan čest izvor opasnosti koji se lako previdi - cveće i biljke koje uzgajamo u stanovima i vrtovima. Mnoge od ovih biljaka, pored svoje neospore lepote, mogu biti izuzetno opasne po zdravlje i život dece, ali i naših kućnih ljubimaca.

Često smatramo da su biljke bezazlene i bezopasne, ali priroda je umela da opasnost sakrije upravo iza najlepšeg cveta. Svesnost o tome koje biljke posedujemo i kakve efekte mogu imati je ključna za sprečavanje nesreća. U ovom članku ćemo detaljno opisati najopasnije otrovne biljke koje se često nalaze u našem neposrednom okruženju.

Zašto su neke biljke otrovne?

Biljke su tokom evolucije razvile različite mehanizme zaštite od biljojeda. Neke su razvile trnje, druge lepljivu smolu, a treće su počele da proizvode različite toksične materije. Ove toksine biljke koriste kako bi se odbranile od insekata, gljivica, ali i većih životinja koje bi mogle da ih oštete. Nažalost, ovi mehanizmi se aktiviraju i kada ih dođu u kontakt sa ljudima ili kućnim ljubimcima. Deca, posebno ona u fase istraživanja usnama i rukama, kao i životinje, često postaju žrtve ove prirodne odbrane.

11 najopasnijih otrovnih biljaka za decu i kućne ljubimce

1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je prelepa listopadna penjačica koja u proleće očara velikim grozdastim cvetovima intenzivnog mirisa. Cvetovi mogu biti plavkasti, beli ili crveni. Ova biljka je izuzetno brzorastuća - godišnje može da naraste i do tri metra, a neretko se viđaju čitave zgrade prekrivene njenim granama. Upravo je ova lepotica ponela titulu jedne od najotrovnijih biljaka. Svi delovi biljke su otrovni, a posebno mahune i semena. Ako se progutaju, mogu izazvati teške gastrointestinalne smetnje, povraćanje, grčeve i dijareju. Kod dece i manjih životinja, unos može dovesti do teškog dehidracije i potrebe za hitnom medicinskom pomoći.

2. Naprstak ili Pustikara (Digitalis Purpurea)

Naprstak, poznat i kao pustikara, prepoznatljiv je po svojim zvonolikim cvetovima belih, ružičastih ili ljubičastih nijansi. Ova biljka se često sadi u vrtovima kao ukras, a u medicini se koristi za proizvodnju lekova za srce. Upravo tu leži i njena opasnost. Ako se pojede bilo koji deo ove biljke, u blažim slučajevima dolazi do mučnine, nesvestice, dijareje i grčeva. Međutim, kod težih slučajeva trovanja može doći do otkazivanja krvotoka i infarkta. Nažalost, neretki su slučajevi gde je života stajala pokoju znatiželjnu mačku ili psa koji su došli u kontakt sa ovom biljkom.

3. Hortenzija (Hydrangea)

Hortenzija je česta stanovnica naših okućnica. Ova grmolika, drvenasta biljka cveta od juna pa sve do kraja jeseni, a odlikuje se velikim, prelepim cvetovima živih boja - mogu biti beli, roze, crveni, plavi i ljubičasti. Zanimljivo je da njihova boja varira u zavisnosti od pH vrednosti zemljišta. Hortenzija je zauzela treće mesto na listi najotrovnijih biljaka. Ubrzo nakon trovanja javlja se osip i svrabež kože, oticanje, mučnina i pojačano znojenje. Ukoliko se ubrzo ne dobije odgovarajuća medicinska pomoć, trovanje hortenzijama može dovesti i do kome i otkazivanja krvotoka. Opasni su svi delovi biljke, a posebno pupoljci.

4. Đurđevak (Convallaria Majalis)

Prelepa bela biljka intenzivnog, prepoznatljivog mirisa, đurđevak se često sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Međutim, celokupno cveće đurđevka je otrovno jer sadrži heterozide koji direktno utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve. Đurđevak ima crvene plodove koji sazrevaju u septembru, a i oni su izuzetno otrovni. Važno je napomenuti da je za trovanje dovoljan i dodir - nakon kontakta sa cvetom, stabljikom ili korom ove biljke, potrebno je temeljno oprati ruke kako ne bi došlo do prenosa toksina na hranu ili direktno u usta.

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Anthurium, ili flamingov cvet, je popularna tropska biljka koja se često gaji u stanovima zbog svojih spektakularnih, srcolikih cvetova. Najčešće su crvene boje, ali se mogu naći i u drugim nijansama. Iako izgleda bezazleno, gutanje bilo kog dela ove biljke može dovesti do izrazito bolnih otoka i opekotina unutar probavnog sistema. Oticanje sluznice grla i ždrela može biti toliko izraženo da dovede do gušenja. Sok ove biljke može izazvati i jak iritacija kože i očiju.

6. Hrizantema (Chrysanthemum)

Cveće koje svake godine na dan mrtvih ukrašava grobove takođe je izrazito otrovno. Kod ljudi izaziva jak svrabež kože, osip i oticanje. Poznato je oko 100 do 200 vrsta ove biljke. Zanimljivo je da je vrtlari često sade i kao prirodni repelent - naime, zečevi ovu biljku zbog njenih toksičnih svojstava zaobilaze u širokom luku. Iako je trovanje retko smrtonosno za ljude, za manje kućne ljubimce može predstavljati ozbiljniju pretnju.

7. Lejander (Nerium Oleander)

Lejander je biljka na kojoj je otrovan baš svaki njen deo - od korena pa sve do cvetova. Čak i slučajno udisanje dima nastalog sagorevanjem lejandra može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Istorija poznata je po trovanjima ljudi, gde su se slučajevi trovanja muževa čajem od lejandera neretko dešavali. Ova zimzelena biljka, česta u mediteranskom regionu, direktno utiče na brzinu rada srca, a trovanje njome može da dovede do infarkta i iznenadne smrti. Do danas se smatra jednom od najotrovnijih biljaka na svetu.

8. Fikus Benjamina (Ficus Benjamina)

Još jedan česti stanovnik naših stanova i vrtova, fikus poznat i kao benjaminovo drvo, takođe ima otrovna svojstva. Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a gotovo sve u doticaju s kožom mogu da dovede do crvenila, oticanja i jakog svrabeža. Ako sok dođe u kontakt sa očima, može izazvati jaku iritaciju. Ako dođe do trovanja (najčešće unošenjem listova), potrebno je posetiti doktora koji će propisati odgovarajuće antialergike i sprečiti dalju reakciju.

9. Azaleja (Rhododendron)

Grmovi azaleje, sa svojim bujnim i živopisnim cvetovima, imaju halucinogeno i laksativno delovanje. Simptomi trovanja su povraćanje, osip na koži, glavobolja, zamagljen vid i opšta slabost u mišićima. Osim što je opasna za ljude, azaleja je naročito otrovna za konje. Postoji više od 1.000 podvrsta ove biljke, što je čini veoma raznolikom, ali i podjednako opasnom po svojim toksičnim svojstvima.

10. Narcis (Narcissus)

Narcis, jedan od najlepših vesnika proleća, zauzeo je i svoje mesto na listi lepih ali opasnih biljaka. Ako se proguta lukovica ove biljke, dolazi do jakih grčeva, dijareje i povraćanja. Propratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Toksin utiče i na rad srca, što ga čini posebno opasnim za starije osobe i one sa postojećim srčanim problemima. Čak i dugotrajan dodir sa lukovicom može izazvati dermatitis.

11. Ricinus (Ricinus Communis)

Ricinus, ili ricinusova biljka, spada među apsolutno najotrovnije biljke na planeti. Ona je jedina sa ove liste koja se ne može gajiti u stanu, a nije ni čest stanovnik vrtova. Ipak, bitno je pomenuti je jer seme ove biljke predstavlja smrtonosnu opasnost. Proguta li se samo jedno do tri semenke, to može dovesti do neposredne smrti. U blažem obliku trovanje se manifestuje kroz strašne halucinacije i veliki, nepodnošljiv osećaj žeđi. Smatra se da je ricinus nekoliko hiljada puta otrovniji od cijanida.

Kako prevenirati trovanje biljkama?

Prevencija je uvek bolja od lečenja. Evo nekoliko korisnih saveta kako da zaštitite svoju decu i kućne ljubimce:

• Edukacija: Naučite decu da ne stavljaju bilo šta od biljaka u usta, čak i ako izgledaju lepo i mirisno. Objasnite im na pristupačan način opasnost.
• Pozicioniranje: Držite sve otrovne biljke van domašaja dece i životinja. Koristite visoke police ili visoke staklene terarijume za biljke.
• Identifikacija: Pre nego što kupite biljku, proverite da li je bezbedna. Postoje brojni online resursi sa listama bezopasnih i toksičnih biljaka.
• Pažnja tokom održavanja: Kada sečete ili prešavate biljke, obavezno nosite rukavice. Oprite ruke i alate nakon rada, čak i ako mislite da biljka nije otrovna.
• Hitna pomoć: Imajte negde na vidnom mestu broj telefona centra za trovanje i hitne pomoći. U slučaju summije na trovanje, odmah pozovite lekara i recite mu tačan naziv biljke. Ako je moguće, ponesite i deo biljke sa sobom.

Zaključak: Lepota sa svojom tamnom stranom

Prirodna lepota biljaka je neosporna. One oplemenjuju naše prostore, pročišćavaju vazduh i doprinose našem psihičkom blagostanju. Međutim, važno je biti svestan da iza tog sjaja može da se krije i opasnost. Saznanje da su neke od najlepših biljaka, poput narcisa ili đurđevka, istovremeno i potencijalno opasne, ne bi trebalo da nas tera da ih se odrekemo. Umesto toga, to znanje treba da nam posluži kao alat za odgovorno i bezbedno uživanje u njihovoj lepoti.

Generacije dece su odrasle uz ove biljke i preživele, ali svaka prevencija je dobrodošla. Znati je moć. Svesnost o opasnostima omogućava nam da pravimo informisane izbore - možemo da odlučimo da neke biljke uopšte ne unosimo u dom, ili da ih postavimo na tako mesto gde apsolut